Ekološka propast Srbije koja se upravo odigrava biće najveća prepreka integracijama.
Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije koji je objavljen u srijedu, 08. oktobra je ocjenio napredak u oblasti životne sredine kao krajnje nezadovoljavajući. U svim oblastima od zaštite prirodnih dobara, do kvaliteta vazduha, upravljanja otpadom, kvaliteta vode, industrijskog zagađenja i upravljanja rizicima, upravljanja hemikalijama, do klimatskih promjena, uočena je stagnacija ili nazadovanje.
Izjava predsjednika Vlade RS Aleksandra Vučića da je „za neke oblasti oštriji i od Evropske komisije”, a da tu misli prvenstveno na pravosuđe i životnu sredinu, ne može se protumačiti nikako drugačije nego neozbiljna. Takođe, začuđuje činjenica da se nakon svih kritika od strane EU i ekoloških katastrofa, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine ne osjeća odgovornim, već se u medijima poslednjih dana ponosi nepostojećim rezultatima. Ovo nije prvi put da se EU izrazi krajnje negativno o stanju životne sredine u Srbiji i konstatuje da nema napretka. Vlada Srbije, u raznim agregatnim stanjima za ove 3 godine, snosi najveću odgovornost za to što nema pomaka u oblasti zaštite životne sredine, dok u nekim oblastima postoji i nazadovanje.
Građani ne traže retoričku oštrinu i izgovore, nego rezultate koji izostaju. Ekološka nebriga izaziva poguban uticaj na zdravlje građana, ali i na finansije i privredu. U Srbiji ne postoji ekološki autoritet, a to se odražava na sve oblasti života.
Zeleni Srbije i ovog puta ponavljaju da je najveći problem loša administracija i loše javno upravljanje u oblasti zaštite životne sredine. Iz tog razloga je neophodno osnovati nezavisno Ministarstvo životne sredine i prirodnih resursa, vratiti Fond za zaštitu životne sredine i početi sa programskim budžetiranjem svih kriznih tačaka. Takođe je kao vrlo nepovoljno ocenjeno gašenje Agencije za hemikalije i prebacivanje nadležnosti na Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, gde se navodi da je kontrola hemikalija smanjena za 30%.
Ekološke slobode i ljudsko zdravlje moraju biti predpostavka svih ekonomskih sloboda. Ni jedan biznis i industrija ne mogu zagađivati životnu sredinu i uništavati zdravlje ljudi ako Srbija želi da bude dio EU i ako želi da postoji kao država.