Grupa vodećih ekoloških organizacija sa Balkana inicirala je poziv na hitnu reformu Ugovora o energetskoj zajednici, a prilika je današnji skup Savjeta energetskih ministara regiona u Kijevu.
Pomenute grupe traže da se u Ugovoru o energetskoj zajednici komponente zaštite životne sredine i klimatskih promjena prošire, kao i da se donesu mjere koje bi osigurale da će se postojeće obaveze bolje sprovoditi.
“Reforma Ugovora o energetskoj zajednici je prilika koja se javlja jednom u deset godina kako bi se pridobila podrška zemalja koje još nisu članice EU da zadovolje klimatske i energetske ciljeve EU”, kaže Garret Tankosić-Kelly, direktor SEE Change Net Foundation.
“Novi Izveštaj o ekomoniji klimatskih promjena pokazuje da je održivi razvoj moguće postići isključivo kroz zajedničko djelovanje država bez obzira na veličinu njihove ekonomije, a naročito u energetskom sektoru koji je još uvek najveći izvor emisija gasova staklene bašte na Balkanu”, dodala je Dragana Mileusnić iz CAN Europe .
Nedavne promjene koje su se desile u strukturi Evropske komisije, gde je pod potpredsjednikom Alenkom Bratušek dat visok prioritet konceptu energetske unije, će dovesti do jačanja saradnje EU sa Energetskom zajednicom tokom sledećih godina, kažu predstavnici NVO-a .
“Vlade država-članica Energetske zajednice moraju dati jednako visok značaj evropskim zakonima o zaštiti životne sredine koliko daju i energetskim pravilima EU. Jedino jačim zakonima u oblasti zaštite životne sredine može se obezbjediti fer zajedničko energetsko tržište za EU i Energetsku zajednicu, rekla je Malgorzata Smolak iz Client Earth.
Slabo poštivanje pravila Energetske zajednice postavljenih u Ugovoru je i dalje jedna od glavnih prepreka za njihovo puno sprovođenje, kažu nevladine organizacije. Jačanje primjene mora biti najviši prioritet reforme, dok se veći broj EU zakona o zaštiti životne sredine mora uključiti u Ugovor, zaključuju NVO. One takođe očekuju da efikasnije učestvuju u radu Energetske zajednice kako bi se obezbjedila veća transparentnost i učešće javnosti.
Prošle nedelje je Energetska zajednica, koju predstavljaju Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Srbija i Ukrajina, objavila Izveštaj o procjeni sprovođenja napretka koji su ugovorne strane Energetske zajednice ostvarile u sprovođenju pravne stečevine Europske unije (acquis communitaire) u periodu od septembra 2013. do augusta 2014. godine.
Ovogodišnji izveštaj se po prvi put fokusira na performanse nacionalnih regulatornih tjela, kao dodatka sveobuhvatnom pregledu sprovođenja ključne EU energetske legislative u sferi električne energije, gasa, obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, nafte, zaštite životne sredine, tržišta i statistike.
“Jaka i nezavisna regulatorna tjela su jedan od ključnih elemenata Trećeg energetskog paketa, koji će stupiti na snagu 1. januara 2015. u Energetskoj zajednici. Oni su kičma dobre funkcije tržišta energije i funkcionisaće kako bi obezbjedile koristi za potrošače energije i da zaštite njihova prava”, objašnjava Nina Grall, koja je zadužena za regulatorna tjela u Energetskoj zajednici. “Dok panorama Energetske zajednice varira, sve ugovorne strane će morati da naprave značajne napore kako bi opremile svoje regulatore potrebnim alatima predviđenim u okviru Trećeg paketa.”
Nezavisnost nacionalnih energetskih regulatora podleže direktnoj političkoj intervenciji i prjete joj strukturne mjere kao što su smanjenje zaposlenih, budžeta i plata, zaključuje se u Izveštaju. Isti fenomen se odnosi i na nacionalna tjela koja regulišu konkurentnost i državnu pomoć, čiji je potencijal za otvaranjem tržišta ostao i dalje gotovo potpuno neiskorišten u datim okolnostima. Kod mnogih ugovornih strana, nacionalna tjela za regulaciju konkurentnosti nisu otvorila niti jedan slučaj u energetskom sektoru a državnu pomoć često kontroliše isto tjelo koje tu pomoć i daje.
Izveštaj takođe daje i indikacije do sada ostvarenog napretka u sprovođenju Trećeg energetskog paketa. “Energetska efikasnost je još jedno područje u kojem možemo vidjeti značajan napredak u ovoj godini”, dodao je direktor sekretarijata EZ Janez Kopač. “Države se kreću od pukog usvajanja zakonodavstva do stvarnog sprovođenja mjera energetske efikasnosti na terenu, uključujući i naljepnice za energetsku efikasnost proizvoda kod svih Ugovornih strana i sa prilagođavanjem javnih zgrada. Sekretarijat vrijedno radi zajedno sa međunarodnim finansijskim institucijama na tome kako da kanališe sredstva u mjere energetske efikasnosti i stvaranje održivog tržišta za energetsku efikasnost. Prema mapiranju iz 2013.-te, oko 1,1 milijarde eura stoji na raspologanju zemljama zapadnog Balkana iz regionalnih fondova za energetsku efikasnost i projekte obnovljivih izvora energije kako za privatni tako i za javni sektor.”
Sekretarijat podržava sprovođenje Ugovora kroz direktnu pomoć Ugovornim stranama, ali i kroz sprovođenje akcija. Trenutno je u toku dvadeset i pet pojedinačnih predmeta protiv sedam ugovornih stranaka povodom nepoštivanja Ugovora o energetskoj zajednici. Slučaj o gasnim kompanijama Srbijagas i Yugorosgaz koji nisu uradili razdvajanje djelatnosti je spreman za odluku Savjeta ministara na sastanku u Kijevu 23. septembra 2014. Sekretarijat takođe predlaže sankcije protiv Bosne i Hercegovine zbog neuspjeha u usvajanju zakona o gasu na državnom nivou.
Novina je da će od oktobra 2014, Sekretarijat po prvi put na svojim internet stranicama davati mjesečna obaveštenja o napretku sprovođenja pravne stečevine Energetske zajednice za svaku od ugovornih strana.